BodyTune Group

Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno, i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti.

BodyTune Group

Sve bi se u životu moglo izdržati za kratko, i da budeš dobar, i hrabar, i pažljiv, ali život ne traje kratko, a ništa ti ne može postati teško kao obaveza koju sam sebi nametneš u jednom času slabosti ili oduševljenja. Stid te da odustaneš, muka da istraješ.

BLOG

Live Search

 

Javnost nas svakodnevno bombarduje uzrocima i posljedicama starenja, angi-aging tretmanima, suplementima i namirnicama koje bi nam mogle produžiti život. Ali, i nakon niza ispitivanja, godina i truda utrošenog u njih, proces starenja i dalje nije u potpunosti razjašnjen. 

Posljedično tome, ne postoji ni idalno univerzalno rješenje koje bi ga jednostavno zaustavilo.

Jedna od teorija kojoj se u posljednje vrijeme pridodaje sve više značaja, a koja je i najvjerojatnija, je teorija o telomerama, njihovoj dužimi i nivou biološke dobi. Dok se hronološka dob određuje brojem godina našeg života, biološka dob se određuje drugim markerima kao što su elastičnost kože, gustoća kostiju, kvaliteta vida i tjelesna masa. Kada bi sve bilo idealno, one bi se podudarale, ali pod uticajem ne baš idealne svakodnevice, naša biološka dob je gotovo uvijek iznad hronološke.

Možemo li to mijenjati? Naravno! Nauka je napredovala isto kao i mi. Dobro izbalansiranom ishranom, načinom života i adekvatnom upotrebom suplemenata moguće je i više nego povoljno uticati na produženje biološke dobi. Tu na red dolaze već spomenute telomere i funkcija enzima telomeraze.

Telomere su kratki ponavljajući redovi nukleotida koji se nalaze na krajevima DNA molekula. Sastoje se od TTAGGG redova baza ponovljenih i do nekoliko hiljadu puta. Osnovna funkcija telomera je zaštita DNA molekule od oštećenja i održavanje njene stabilnosti tokom procesa ćelijskih dioba. Prilikom diobe ćelije i replikacije DNA zbog nemogućnosti djelovanja enzima replikacije (RNA polimeraza) na zadnjem području telomera, nova, replikovana DNA koja nastaje je znatno kraća od početne molekule. Posljedica toga, genom svake novonastale ćelije je kraći za nekoliko desetaka parova baza sa područja telomera, te nakon niza uzastopnih dioba DNA prestaje biti zaštićena. Takvu molekulu ćelija prepoznaje kao oštećenu, prestaje s diobom, posetepeno usporava metabolizam i ulazi u stanje mirovanja. Ćelije koje su u fazi mirovanja karakterizuju kao stare ćelije i učestalije su u organizmima starije hronološke dobi.

Određene ćelije poput polnih, matičnih ćelija embrija i ćelija koštane srži prirodno sadrže aktivni enzim telomerazu koji nakon udvostručavanja DNA produženja telomere i sprječava starenje ćelija. Nažalost, taj enzim aktivan je i u malignim ćelijama, dok je u ostalim tjelesnim ćelijama blokiran. Ukoliko dođe do aktivacije telomeraze u tjelesnim ćelijama, jezgra šalje signale ostatku ćelije i ona se ponovno počne dijeliti. Ponovna aktivacija telomeraze omogućuje produženi život ćelije, a samim time i tkiva.

Načini ishrane koji se baziraju na unosu vlakana su jako stare, a ova studija je otkrila da za svaki 1-gram vlakana na kalorijski unos od 1.000 kalorija, telomere se povećavaju na 83 osnovnih parova.

To znači da jednostavno trebamo jesti više vlakana i bićemo biološki manje stari. To je nevjerojatno.

 

ONO ŠTO SU URADILI

Tokom godina 1999 do 2002, naučnici su prikupili 5.674 DNK uzoraka veliki broj američkih muškaraca, raznih godina, finasijskij mogućnosti i socijalnog statusa. 

Svi su bili obvezni dati potpune podatke a oni su ndeks tjelesne mase, dnevni unos energije, tjelesna aktivnost, konzumiranje alkohola i dvhana te unos vlakana.

Dok su uzorci DNK koji prikupljeni između 1999 i 2002, nije bilo do 2014 da su telomer podaci postali dostupni javnosti.

 

ONO ŠTO SU PRONAŠLI

Unos vlakana je linearno vezan za trajanje telomer leukocita, i odrasle osobe koje su imale veći unos vlakana imale su više telomera od svojih kolega, što sugeriše manje biološko starenje.

U prosjeku, svake godine kako starimo (hronološke dob) skraćuju nam se telomere od 15,5 osnovnih parova, ali kad uključite u vašu ishrnau 10 grama vlakana na 1.000 kcal vaše telomere su za 83 paro duže. U prosjeku, dolazimo do podatka da ćemo 5,4 manje biti manje  biološki stari.

 

ŠTO TO ZNAČI ZA VAS

To znači da unos  vlakana ima značajan efekat na zdravlje i starenje, daleko više nego što smo mislili. Visok unos vlakana smanjuje oksidativni stres i upale, te dvije stvari igraju veliku ulogu da imamo dobar biloški sat.

Visoka vlakana u ishrani takođe smanjuje C-reaktivne proteina i nivo glukoze, koji mogu uticati na zdravlje i dugovječnost. 

Nadalje, bolesti kao što su bolesti srca, moždani udar, tip 2 dijabetes, i rak dojke takođe se događaju rjeđe kod ljudi s visokim unosom vlakana.

Ono što su naučnici mislili ranije da  ljudi koji unose puno vlakana vjerojavtno ih  unose većinu tih vlakana iz voća, povrća, i cjelih žitarica, koje nam pomažu da imamo (zbog polifenola i karotenoida)  bolje zdravlje i dugovječnost.

To je stvarno istina, ali to vjerovatno nije jedini faktor. Jedna stvar istraživača je ta da vlakna imaju veliki uticaj na naš balterije crijevne. Mnoge dobre bakterije se nalaze u vlaknima, čime imamo situaciju da naš imunološki sistem dobro funkcioniše.

 

NEKE SMJERNICE ZA UNOS VLAKNA

Američke smjernice preporučuju da Amerikanci treba da konzumiraju 14 grama vlakana na 1.000 kcal. To znači da ako u toku dana unesete oko 3.000 kalorija na dan, najbolje bi bilo da uzmete  42 grama vlakana. Manje od polovine Amerikanaca unosi toliko vlakana, ipak.

Ali na osnovu ove studije shvatamo da puno ljudi ima svoj kvalitetan unos vlakana. Postoji mnogo jednostavnih načina za punjenje na vlaknima.

Ovaj jelovnik vam pomaže da unesete 37 grama vlakana:

  • Doručak: Jdna porcija od cijelog zrna mekinje i pahuljica (5 grama vlakana), sa pola rezane banane (1,5 grama vlakana) i mlijeko.
  • Jutarnji užina: 24 badema (3,3 grama vlakana) pomiješana s četvrtinom šoljice grožđica (2 grama vlakana).
  • Ručak: pureći sendvič napravljen s 2 kriške cijelog pšeničnog hljeba, plus salata i rajčica (oko 5 grama vlakana), i narandza (3,1 grama vlakana).
  • Poslijepodnevna užina: Jogurt sa borovnicama (2 grama vlakana).
  • Večera: Riba na žaru sa salatom, izrezana mrkva (2,6 grama vlakana), plus pola šoljice kuhanog špinata (2,1 grama vlakana), a pola šoljice leća (7,5 grama vlakana).
  • Nakon večera: 3 šoljice kokica (3,5 grama vlakana).

A vi potražite namirnice koje u sebi sadrže jako puno vlakana.

 

Reference

1.Tucker, Larry. "Dietary Fiber and Telomere Length in 5674 U.S. Adults: An NHANES Study of Biological Aging." Nutrients 2018, 10(4), 400; doi:10.3390/nu10040400.